Katarina Šonjić – preduzetnica, employer branding stručnjak i osnivač Kat on coffee zajednice

Katarina je preduzetnica, employer branding stručnjak i osnivač Kat on coffee zajednice. Iz njene ljubavi prema ovoj oblasti izrodili su se Empple festival i ROKAM brend. U ovom razgovoru će nam reći nešto više o sebi, svom preduzetničkom putu i izazovima koji su ga pratili.

Uživajte! 🙂

1. Reci nam nešto o sebi i tome ko si zapravo ti? 🙂

Ja sam jedna glasna i uglavnom energična osoba. Često učinim da mojim prijateljima bude neprijatno kad krenem glasno da se smejem u javnosti. 😀 Sportskog sam duha, po prirodi svaštara i osoba koja u svakom trenutku ima makar 4 paralelna projekta komercijalnog ili volonterskog karaktera. Pokretač sam pozitivnih promena ili kako neki vole da kažu world changer.

2. Kako je tvoj život izgledao pre preduzetništva i kako si došla na ideju da započneš svoj biznis?

Dugo sam maštala da stvaram nešto svoje. Nekako me stvaranje i menjanje stvari na bolje uvek vozilo. Koristila sam svaku priliku da naučim nešto novo i da proširim svoje vidike, međutim nisam uspevala sve da implementiram. Dok sam imala “klasičan” posao mnogo toga sam pokrenula i uradila za zajednicu i sve su to bili volonterski projekti koji su me uvek iznova inspirisali i povezivali sa novim mnogo kul ljudima. Upoznala sam se sa jednom od meni trenutno najbližih osoba upravo preko HR Kutak zajednice. Svi ti projekti su se nekako nizali, ja sam dalje otkrivala šta želim i u prethodne tri godine se taj moj put osvešćivanja onoga što zaista želim nekako intezivirao. Kada je krenula pandemija, dobila sam dodatni prostor da se reflektujem na svoje ambicije i osećaj u stomaku, tako da mi nije bilo mnogo teško da odlučim. Dodatno je pravi trenutak bio što sam uspela da izgradim stručne kompetencije i makar delimično one soft skillov-e koji su mi bili potrebni da pronađem i uspešno radim sa prvim klijentima. Naravno, podrška najbližih osoba nije izostala i nekako sam u celo putovanje uletela veoma entuzijastično.

3. Kako je izgledao tvoj proces prelaska sa stabilnog radnog mesta i redovnih primanja  u nešto potpuno novo, nepoznato i “nestabilno”?

Prvi korak je osvešćivanje da je ovaj preduzetnički put zapravo okej izbor. Živimo u državi gde se mnogo toga lošeg pretpostavlja o ženama preduzetnicama i o malim biznisima generalno. Nekako kao društvo mnogo nesigurnosti umemo i da preuveličamo.

Kada sam shvatila i sebi rekla da je okej da uđem u nešto nesigurno zarad narednog velikog koraka u životu, svi dalji koraci su mi bili lakši.

Drugi korak je bio odgovor na pitanje: “Od čega ću da živim? Kako ću da zarađujem i da li imam ideju kako to može da izgleda?” Neki ljudi prelete ovaj korak, pa tokom procesa nauče kako bi njihov odgovor na ova pitanja izgledao. Ja to nisam želela. Verujem da treba da učimo kroz proces ali i da treba da uđemo spremni makar što se tiče biznis modela kako on ne bi bio izvor novih nesigurnosti koje svakako ne izostaju u procesu.

Treći korak je bio kreiranje vizije kako želim da moj život izgleda, koliko vremena bih uložila u svoj dalji razvoj, u razvoj biznisa i u aktivnosti “za dušu”. U tom trenutku sam imala jasnu sliku koliko će ova odluka uticati na moj životni stil, imajući u vidu i dobre i loše strane.

Četvrti korak je bio komuniciranje ove odluke u mom okruženju i suočavanje sa stereotipnim pitanjima kao što su: “Jao, pa kako ćeš sad? Hoćeš moći da zaradiš dovoljno?…” Ovakvi komentari me nisu mnogo pokolebali, posebno jer sam od najbližih dobila zaista ogromnu podršku i veru u ono što radim.

4. Šta su bili tvoji izazovi na putu kreiranja sopstvenog biznisa?

Imposter sindrom – veoma poznat i često prisutan kod preduzetnika. Prosto dođu dani kad se pitaš da li stvarno znaš šta radiš, da li znaš dovoljno, kako li to tamo neko drugi u svetu radi i da li ja ispunjavam neke imaginarne kriterijume… Ovaj izazov me je sa druge strane spojio sa nekim drugim preduzetnicima i pružio neki osećaj pripadnosti.

Kreiranje proizvoda i usluga koji ne postoje na našem tržištu – u baš ovakvom modelu ne radi niko na našim prostorima. Bilo mi je teško da definišem kako sve treba da izgleda, kako da formiram cenu i kako da znam da sam na dobrom putu. Postojali su slični modeli i u ovom procesu sam takođe dobila podršku iz zajednice i feedback koji mi je pomogao da idem dalje.

Prodaja – generalno sam lik koji ne voli prodaju. Iako je izuzetno važna, naročito za preduzetnike, nekako mi je bilo čudno da šaljem ljudima poruke, mejlove i da predstavljam na čemu radim. Prosto, kad si u ovakvoj ulozi, prodaja oblikuje makar 30% mog kapaciteta.

5. Kako si se nosila sa tim izazovima?

Uglavnom sam se oslanjala na prijatelje i poznanike koji imaju iskustva ili koji su eksperti u oblastima koje podržavaju moje procese. Naučila sam da tražim pomoć i to je verovatno jedna od najvećih lekcija iz tog perioda.

Takođe, kada mi je bilo teško, vraćala sam se onim stvarima i mislima koje su mi bile inicijalna motivacija i odgovor na pitanje zbog čega sve ovo radim.

6. Šta bi, iz svog iskustva, izdvojila kao osnovne preduzetničke resurse i veštine za uspešan biznis?

1. Samosvest – mislim da su sjajni preduzetnici oni koji znaju u čemu su dobri a u čemu treba da se razvijaju. Da znaju da prime feedback i da rade na sebi i svojim procesima.
2. Ulaganje u biznis – svaki put kada sam uložila u svoj biznis, vratilo mi se pre nego što sam uopšte počela da razmišljam o tome. Ovo može značiti ulaganje u edukaciju, psihoterapiju ili u kreiranje web sajta, vizuelnog identiteta, prostora itd.
3. Jack of all trades (a bit) 😀 – do svog preduzetničkog puta sam mislila da je ovo mana i da su ljudi koji od svega znaju po malo zapravo pogubljeni. Kada je potrebno da radiš i razvijaš proizvode, prodaju i pregovaranje, promociju i pisanje, budžetiranje, finansije, svako iskustvo koje si do tog trenutka sakupio je dragoceno. Moja okvirna predznanja su mi pomogla da razumem širu sliku i da, kada je potrebno, angažujem eksperte da mi u određenim oblastima pomognu. Ni u jednom trenutku nisam imala utisak kao da trošim resurse.

7. Šta bi sada rekla onoj mlađoj sebi koja se kolebala da li da ostane u sigurnoj zoni ili da krene u nešto novo?

Ma samo rokaj!!! Ti znaš najbolje šta je za tebe najbolje. Slušaj svoj osećaj u stomaku.

8. Da li bi preporučila neke edukativne sadržaje i mentore koji su ti bili značajni na tvom putu ličnog i poslovnog rasta i razvoja?

Ou yes! Izuzetno mi je teško da u ovome ostanem konkretna, jer bih ove preporuke mogla pisati satima. 😀

Ovo su možda neki favoriti:

• Brene Brown – čitava filozofija i podcast Unlocking us;
• Lenja Faraguna – žena zmaj što bi se reklo i osoba koja mi je inspiracija i gorivo već godinama;
• Design Thinkers Akademija – kao mesto gde sam pronašla smisao u svojim procesima i načinu rada sa klijentima koji mi baš baš baš leži;
• Ana Karabasil i njena NLP priča – definitivno savet za sve koji žele da se približe sebi i otkriju šta ih stvarno pokreće;
• UMPS – udruženje koje okuplja sjajne mlade ljude sa kojima sam pronašla mnogo toga zajedničkog
• Ovde bih spomenula i značaj psihoterapije i fizičkog treninga koji u kontinuitetu (ne prevelikom intenzitetu) mogu da nam pruže veoma visok kvalitet života i energije za sve što želimo. 🙂